razni sajtovi za upoznavanje

ma potpuno je nebitno sta god da napisem ovde, cak i kad nisam raspolozena, tastatura mi dodje kao sredstvo da izbacim sve svoje frustracije...naime, stalno mi se npr. na Fejsbuku pojavljuju razni sajtovi za upoznavanje od kojih mi se sad vec polako dize kosa na glavi... Necu nikog da upoznam, i tacka! Trenutno sam teska i samoj sebi a kamoli nekom drugom. Sve je to stvar odluke sa elementima neceg sto bas i nismo u mogucnosti da spoznamo...neke vise sile, da je tako nazovem. Ako treba da upoznam nekog, odnosno ako univerzum smatra da sam psiho-fizicki spremna za upoznavanje, neko ce mi i naici...u supermarketu, u redu u posti, u izlasku ili u biblioteci...najverovatnije tamo gde se tome najmanje nadam. Pogotovo sto me kao latentnu feministkinju apsolutno zgrazava pomisao da ce neko na osnovu neke moje fotografije da me kontaktira, kao da sam pile u izlogu mesare, i da samim tim sto je on mene odabrao, smatra da moram i ja njega da odaberem. I mora da mi se svidi sve sto on ima da kaze, a pritom u velikom broju slucajeva ne ume da sastavi ni dve prosto-prosirene recenice. O pisanju SMS-a da ni ne pricamo... Nepoznavanje osnovnih pravila gramatike koja se uce u nizim razredima osnovne je samo po sebi tuzno, a pogotovo kad zelis nekom da se prestavis u najboljem sveetlu...bolje nemoj pisati, nazovi me pa reci sta imas, necu te pojesti, a sacuvaces bar malo dostojastva i sansu da se vidimo bar jos jednom. Ne mislim da sam neka preterana riba, i da se oko mene treba posebno truditi, ali neke stvari ne podnosim i tacka! Usotalom zato se nikad nisam trudila da budem atraktivna i upadljiva, jer sam zelela da mi p[rilaze samo oni koje ja odaberem. A ne biram ih po slici... Apsolutno odbijam da ucestvujem u tim stvarima. Dakle, sajtovi za upoznavanje, obidjite me...